the story of a girl

and the voices in her head

14.06.2017.

//June14th17//

Ja naopakog dana. Znala sam da ne može biti dobro kad ustaneš sat i po ranije da se depiliraš. Majmunče. Al zato sad hodam full of confidence i svima govorim da mi pipnu nogu. Aaa.
Bole me leđa, noge, glava, sve nešto od nespavanja garant. Kaže mi danas jaranica da dobro izgledam šta sam sve imala u proteklih 4-5 dana. Kontam se u sebi, e moja ti, da znaš da mi se desilo 2 noći zaredom da zaspim onako ful obučena na krevetu bez da operem zube, pitala bih te kako izgledam.
God bless CC creams. Fakat. Rekoše mi da CC znači color correction, još ne znam šta je BB al nije ni bitno.
Osjećala sam se danas kao u onoj preglupoj seriji LZN kad onaj najmlađi (jel' Damir?) nauči cijelu knjigu al mu fali dio što su stari naložili na balkonu. I dođe na ispit, nema to profesore kod mene. Nema. I ja tako slučajno preskočila baš ono što mi je došlo. Jedno pitanje se izvlači.
Pa nisam znala da li da se smijem ili da plačem. Zamisli bolan, objašnjavaš nekome prije ispita sve drugo i dođe ti ono jedno.
Što je tako trebalo biti ne znam. Nagađam. Gubim se malo, gubim onaj optimistični vjerujući dio sebe. Možda sam zato ovako danas prošla, da bih bila primorana pronaći ga opet.
Još mi samo fali da se opet razbolim, a baš se tako nekako hafifno osjećam.
Mislila sam da sam vidjela N.-a danas na nekoliko sekundi. Momak je sjedio na zidiću u parku i pričao na telefon i baš kada sam ja prolazila okrenuo se samo ono preko oka. Iste oči, isti pogled, samo malo kovrdžavija kosa. Moj teleći pogled sklonjen čim je nastavio gledati u mene duže od 3 sekunde.
"S. de pogledaj je li ono on"
Još neustanovljeno.
Ok, dozvoljeno je da mi nedostaje?! Ugh.
Poslala mi Amy svoj esej o feminizmu koji je brilijantan, a ja ne mogu da se nakanim da pročitam sve. Najradije bih legla da spavam do ujutru.