the story of a girl

and the voices in her head

09.04.2017.

//April9th17//

Neki pasivno agresivan vikend. Kakve me misli more?
Umorna sam od brige o ljudima koje nije briga za njih same. Od razmišljanja šta će biti i kako će biti. Umorna sam od ovog nekog raspoloženja za koje sam mislila da je pms, a nije.
Ne možeš spasiti nekoga ko ne želi da bude spašen, znam.
Ne glumim ja sad ovdje nekog heroja. Samo ne želim da se neko pati ako mogu da pomognem.
I ne razumijem.
Mnogo stvari.
I ne znam da li sam spremna još jednom proći kroz ovo sranje od odnosa.
Gdje svi znamo da je meni stalo, a druga strana je neizjašnjena.
Gdje ne želim nikakvu vezu ali de da znam da se mogu osloniti na tebe.
I ovo vruće-hladno me strašno nervira i ne znam do kad ću da šutim.
I ne vidim svrhu slanja slike na kojoj piše 'there's always that one person that secretly cares for you' uz komentar ti si ta i nekakve kissy emojije, ako mi na sljedeću poruku nećeš odgovorit.
Nisi skonto izgleda.
To secretly se vrlo lako može vratiti na secretly i da ni ne znaš šta se desilo. I dalje je bitno isto što je uvijek bilo - da si zdrav i sretan.
Ovo sranje od posta je all over the place, ne znam više ni šta želim da kažem.
Možda da vidim da mi opet fali malo koja daska.
Sutra je veliki dan. Wish me luck.